Интернационализовани називи интернет домена (Internationalized Domain Name - IDN) су називи исписани не-енглеским писмом. Оно може бити сасвим различито од латинице (арапско, кинеско писмо, ћирилица исл.), али и базирано на енглеском алфабету, уз додатак дијакритичких знакова какви се јављају у скоро свим европским писмима. Такве знаке нпр. садржи и наша латиница (ž, č, ć, š, đ). Први IDN-ови су се на Интернету појавили још 2000. у оквиру .com и .net домена, а у следећој декади су се појавили и неки национални IDN домени, као што су јапански .jp и кинески .cn. Међутим, сви су они дозвољавали IDN само на другом нивоу домена, тј. лево од тачке. Тек недавно је ICANN омогућио да и национални домени највишег нивоа (country code top-level domains - ccTLDs) садрже IDN и први такви домени су се појавили 2010. године. До данас их се на Интернету појавило више десетина, међу којима су .한국 (Република Кореја), قطر. (Катар), الجزائر. (Алжир), .中国 (Кина), .新加坡 (Сингапур), ћирилички .қаз (Казахстан), наравно наш .срб и, као најуспешнији међу њима, руски .рф.
Вишејезичност и развој локалних садржаја, на локалном језику и писму, постали су врло важан фактор даљег развоја Интернета. EURid (регистар европског домена највишег нивоа, .eu) и UNESCO су недавно објавили свој Извештај о развоју интернационализованих назива интернет домена у свету за 2012. годину, у коме су посебно анализирали националне IDN домене Катара, Саудијске Арабије, Египта, Републике Кореје и руски .рф, као домен који је постигао невероватан успех за ове непуне две године свог постојања.
Извештај указује на то да величина тржишта и хомогеност народа који живи на просторима неке државе директно утичу на успех IDN домена. У случају Русије, која има скоро 142 милиона становника, 80% становништва говори руски као свој матерњи језик, а осталих 20% говори чак 180 различитих језика. Иако су сви језици званично подржани, ипак је руски језик тај који говори преко 113 милиона људи. Извештај указује на још неке врло занимљиве чињенице – у Русији се сними 67 филмова годишње, и они се приказују у 1.200 биоскопа широм земље, док је чак 70% свих музичких издања домаћег порекла. Ниво увоза свега што чини аудио-визуелну уметност је јако низак, што указује на висок ниво културне и језичке хомогености народа који тамо живе.
Једна од особености руског интернет тржишта, чији корени вероватно леже и у претходно наведеним чињеницама, је однос правних и физичких лица која региструју домене. За разлику од Србије, где појединци региструју у просеку негде око 23-24% назива интернет домена, у Русији се тај проценат креће око 75,3% за .ru и око 76% за .рф домен.
Када је у новембру 2010. почела слободна регистрација .рф домена, за само месец дана је регистровано чак 615.000 назива овог ћириличког домена. Између децембра 2010. и децембра 2011. број регистрованих .рф домена је порастао за 54%, да би у децембру 2011. досегао број од 937.211 регистрованих назива домена. Месечни раст броја регистрованих .рф домена је био скоро поредив са растом .ru домена, који је много старији и много боље етаблиран на руском интернет тржишту.
Као што то обично бива, када су после прве године називи .рф домена стигли на обнову, 16% домена није обновљено, тако да је тренутни број регистрованих .рф домена 847.553. Међутим, упркос том паду, руски ћирилички домен је остао убедљиво најуспешнији IDN домен у историји Интернета.
Занимљив чланак о руском .рф домену се може наћи на сајту Руска реч, а различити, врло занимљиви статистички подаци, могу се наћи на Statdom сајту руског националног регистра.